Dane javnih politika 2021. godine otvorili su izvršni direktor Grupe za analizu i kreiranje javnih politika Miloš Hrkalović, profesorka dr Snežana Đorđević sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i Gordana Pilipović u ime Fondacije Konrad Adenauer.
Izvršni direktor Grupe za analizu i kreiranje javnih politika Miloš Hrkalović rekao je da niko iz GAJP-a nije mogao da pretpostavi da će seminar ‚‚Dani javnih politika” biti toliko uspešan i dugoročan. ,,Svi Dani javnih politika su bili specifični na svoj način. Međutim, svi oni imaju jednu zajedničku crtu, a to je otvoren razgovor o javnim politikama koje izuzetno fale našem društvu“, izjavio je Hrkalović. On je objasnio da je neophodno da svuda postoji otvoren razgovor različitih aktera, jer svako iz svog ugla posmatra javne politike i dodao da jedino ako ih sve osmotrimo možemo doći do najboljih rezultata.
Rukovoditeljka Centra za javnu upravu, lokalnu samoupravu i javne politike FPN-a prof. dr Snežana Đorđević ukazala je na to da javne politike imaju jak demokratski napor što znači da predstavljaju pokušaj da se na praktičan način sve demokratske teorije primene u praksi. ,,Trebalo bi da budemo zadovoljni jer se ova disciplina već dvanaest godina izučava na Fakultetu političkih nauka. Upravo ova disciplina od studenata, budućih stručnjaka, ali i svih ostalih, zahteva da razviju osetljivost za socijalne probleme” , kazala je profesorka Đorđević. Ona je naglasila da ne smemo zaboraviti na socijalne grupe koje mogu biti marginalizovane, poput manjina, žena ili dece.
U ime Fondacije Konrad Adenauer prisutne je pozdravila Gordana Pilipović, koja je istakla da je izborom tema ove godine na seminaru napravljen iskorak koji predstavlja fokus na teme značajne za sadašnjost i budućnost svih nas. ,,Volela bih da promislimo koliko su značajne odluke koje svakodnevno donosimo, a da pritom one utiču i na naše okruženje”, saopštila je Pilipović. Gordana Pilipović rekla je da je vakcinacija stvar ličnog izbora tj. da je na nama da izaberemo da li ćemo nekoga zaštiti ili ne, a taj izbor odnosi se i na druge teme odnosno da li se interesujemo za javne politike koje se donose u naše ime ili ne.
Tema prvog panela bila je ,,Politika borbe protiv COVID-19 i proces vakcinacije u Republici Srbiji”.
Prvi panel otvorio je epidemiolog i član Kriznog štaba doktor Predrag Kon i tom prilikom podsetio da je vakcina najveće civilizacijsko dostignuće koje je spasilo više života nego bilo šta drugo u medicini. ,,Vakcinalni imunitet mora da bude masovan da bi bio efektivan kao kolektivni imunitet, koji inače nastaje prirodnim putem. Postoje tri načina delovanja vakcine: individualno štite pojedince, društveno stvaraju kolektivni imunitet i utiču na ekonomiju, čije su posledice još uvek nepoznate”, objasnio je dr Kon. Kon smatra da se balans neistomišljenika nalazi u oblastima prava, etike i morala, a ne u medicini i da je zbog toga potrebno da se transparentno govori o pozitivnom ishodu vakcinacije.
Politikološkinja Ana Stojiljković objasnila je da je njena stručna povezanost sa epidemijom virusa korona počela kada je istraživala na koji način i gde se ljudi informišu o pandemiji. ,,Prisutan je rastući populizam poslednjih godina u svim oblastima života u toj meri da se reč eksperta vrlo malo poštuje. Na sve to, nadovezala se politizacija raznih pitanja koja je navela političare da vode geopolitičke ratove u cilju sačuvanja svojih rejtinga”, objasnila je Ana Stojiljković. Prema njenim rečima, esencija problema vakcinacije je u nepoverenju prema državnim institucijama, farmaceutskoj industriji i nauci.
Moderatorka panela bila je novinarka Radio-televizije Srbije Milica Pujkilović.
Tema druge panel-diskusije bio je program ,,Moja prva plata”.
Panel-diskusiju otvorio je Ilija Knežević iz Nacionalne službe za zapošljavanje, objasnivši da je program „Moja prva plata“ nastao kao odgovor države na stanje koje je usledilo nakon pojave epidemije virusa korona. On je rekao da su u osnovi programa dva cilja: pomoć privredi da nađe adekvatne kadrove i pomoć mladima da steknu svoje prvo radno iskustvo. „Ono što je novina u odnosu na ostale programe koje smo do sada sprovodili jeste da ovaj program tj. pozicije koje su poslodavci oglašavali, nije morao striktno da bude vezan za struku odnosno zvanje koje su lica stekla kroz sistem formalnog obrazovanja“, naglasio je Knežević. On je kazao da je ove godine povećan iznos plate na 22000 za srednje obrazovanje i 26000 dinara za visoko obrazovanje i dodao da od kandidatkinja i kandidata kao povratnu infromaciju dobijaju da bi iznos trebalo povećati.
Mirjana Kovačević iz Privredne komore Srbije istakla je da je ovaj program odlična prilika da mladi nauče ono što je predviđeno programom osposobljavanja, ali i mnogo više od toga, kao npr. širenje mreže konatakata. „Suočeni smo sa problemom odliva naših kadrova, pre svega kvalifikovanih i visokoobrazovanih, tako da u tom kontekstu ova mera podrške Vlada Srbije i svih ostalih koji su uključeni u realizaciju tih aktivnosti došla je u pravom trenutku. Jako je dobro da mladi ulaze u čitavu ovu priču, kako bi imali vremena da razvijaju svoju karijeru u adekvatnom pravcu, kao i da što pre dođu do tog odgovarajućeg poslodavca“, naglasila je Mirjana Kovačević. Ona je objasnila da su učesnici programa početnici i da se ne može očekivati puna plata ili puna zarada dok je osoba na nekoj vrsti obuke i osposobljavanja za konkretan rad.
Korisnica programa ,,Moja prva plata“ Bojana Bondžić govorila je svom iskustvu i radu u Nacionalnoj alijansi za lokalni i ekonomski razvoj (NALED). Ona je istakla da se za učestvovanje u ovom programu odlučila prvenstveno zbog želje za radom, a ne zbog novčanog iznosa. „Tržište obrazovanja ne može nikad u potpunosti da odgovara tražnji na tržištu rada zato što se tražnja na tržištu rada brzo menja, dok je sistem obrazovanja veoma spor. Da bi se iškolovali određeni kadrovi potrebno je vreme“, naglasila je Bojana Bondžić. Ona smatra da treba raditi na razvoju ruralnih područja naše zemlje, kao i na tome da se mladi vraćaju u svoje zajednice jer su u tim mestima potrebni kvalitetni kadrovi koji će voditi lokalnu zajednicu, kako u javnoj upravi, tako i u privatnom sektoru.
Moderatorka panela bila je Milica Borjanić iz Krovne organizacije mladih Srbije.
„Promena Ustava Republike Srbije“ bila je tema poslednjeg panela seminara ‚‚Dani javnih politika”. Učesnici trećeg panela bili su su predsednik Narodne Skupštine Republike Srbije Ivica Dačić i pravnik Milan Antonijević.
Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić govorio je o predstojećem referendumu i izmenama u okviru novog Ustava RS. „Postoje primedbe da pravosuđe treba odvojiti od uticaja politike, da je neophodno povećati njegovu nezavisnost, a promena Ustava je upravo prilika za to. Suštinski problem je ko bira sudije i tužioce, a srž promene je u tome da će sada to umesto Parlamenta činiti Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca“, objasnio je predsednik Narodne skupštine. Ivica Dačić naglasio je da je korisno što smo pristupili ovakvim promenama Ustava RS bez obzira na to što nas u budućnosti čeka jedna mnogo sistematičnija rasprava o ustavno-pravnom sistemu. On je naglasio važnost poštovanja ustavom propisanih principa funkcionisanja od strane onih koji su na vlasti. „Zakon o referendumu se mora usvojiti kako bi održavanje referenduma uopšte bilo moguće. Referendum se mora održati pre izbora za sledeći saziv Skupštine, tako da je naš predloženi datum 16. januar 2022. godine“, kazao je predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić.
Pravnik Milan Antonijević osvrnuo se na novi Ustav RS i posledice koje ima na pravosudni sistem Srbije. „Svrha izmene Ustava je da se mogućnost uticaja na izbor sudija i tužilaca umanji, ali tu pre svega treba istaći integritet sudije i tužioca. Ove funkcije su nekada bile časne, to su bili ljudi od integriteta koji su uživali veliko poverenje, koje sada moramo vratiti ovim izmenama ustava“, predočio je Antonijević. On je skrenuo pažnju na odredbu Ustava u kojoj su zagarantovana sva dostignuta ljudska prava i dodao da kad već postoji trenutni nivo ljudskih prava, poželjno je taj nivo i održati. Antonijević je objasnio da će se na taj način povećati i legitimitet Narodne skupštine. „Ovaj referendum je trenutak kada se direktno motivišu građani da se bave pravosuđem, što je veoma značajno. Takođe, bitno je upoznati građane sa time šta mogu dobiti izmenama Ustava RS, šta su manjkavosti ovih izmena i kako će pravosuđe izgledati kada se Ustav izmeni“ , zaključio je Milan Antonijević.
Moderatorka diskusije bila je novinarka RTS-a Milica Pujkilović.
