Grupa za analizu i kreiranje javnih politika uz podršku Fondacije Konrad Adenauer, Vlade Švajcarske, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu i Departmana za socijalnu politiku i socijalni rad Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, održala je seminar 18. i 19. oktobra 2019. godine pod nazivom Dani javnih politika u Nišu.
Seminar su otvorili Miloš Hrkalović ispred Grupe za analizu i kreiranje javnih politika, Gordana Pilipović iz Konrad Adenauer fondacije i Ljiljana Skrobić ispred Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Prvi panel bio je posvećen komunalnim izazovima i rešenjima Grada Niša sa panelistima Bratislavom Vučkovićem, članom Gradskog veća Grada Niša, Sašom Matić i Draganom Maslakovićem iz Javno – komunalnog preduzeća „Mediana“ Niš. Oni su predstavili rad na poboljšanju sistema upravljanja otpadom u ovom gradu. Govornici su posebno istakli važnost komunikacije sa građanima i podizanje svesti o značaju zaštite životne sredine, i predstavili primer dobre prakse: „Kroz aplikaciju Ekolovac građani Niša mogu na jednostavan način da prijave komunalne probleme u svom komšiluku. Sve što je potrebno je uslikati komunalni problem na javnoj površini, opisati ga u par rečenica i poslati. Problem će biti prosleđen nadležnoj službi JKP “Mediana” Niš koja će se potruditi da taj problem reši ukoliko je u njenoj nadležnostii, a nakon sanacije problema korisniku se prosleđuje fotografija očišćenog terena,“ rekli su oni a u diskusiji sa učesnicima dobili veliki broj predloga za unapređenje rada ovog JKP. 
„Javne politike u Republici Srbiji” je naziv predavanja koje je održao Miloš Hrkalović, istraživač Grupe za analizu i kreiranje javnih politika. Miloš je posebno naglasio važnost neformalnog obrazovanja za kvalitetnije javne politike: „Što više građana, a posebno mladih, bude obrazovano o tome šta su javne politike, kako se one kreiraju, koja su prava i obaveze svakog od društvenih aktera, imaćemo bolje rezultate. Za bolje društvo su neophodni aktivni građani, moramo da učimo, diskutujemo, razmenjujemo mišljenja.“
Mnogobrojna istraživanja su posvećena tome zašto postoje značajne razlike u nivou dohotka i životnom standardu između bogatijih i siromašnih zemalja. Ivana Ostojić, istraživačica Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka predstavila je jedno takvo istraživanje u kojem su istraživani geografski položaji zemalja, klimatski uslovi, svojstva kulture, radna etika i sl. i pokušano je da se u njima pronađe odgovor na pitanje zašto su određena društva siromašna i ne uspevaju da ostvare ekonomski uspeh. „Istraživanja su pokazala da se razlike između zemalja baziraju upravo na institucijama i da su institucije razlog zbog kojeg zemlje ostaju siromašne i ekonomski nerazvijene i pored značajnih prirodnih potencijala koje poseduju. Zemlje beleže privredni rast u zavisnosti od ekonomskih i političkih institucija koje taj rast pospešuju ili podrivaju.“ zaključila je Ostojić u predavanju pod nazivom „Inkluzivne i ekstenzivne institucije kao faktori ekonomskog rasta“, kojim se završio prvi dan seminara.
Drugi dan seminara „Dani javnih politika“ u Nišu započeti su predavanjem „ Stanje (de)centralizacije u Srbiji“ Mladena Jovanovića iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju. On je objasnio važan prinicip supsidijarnosti, odnosno zašto je važno u politici donositi odluke što bliže građanima. „I u Srbiji i na nivou EU je trend jačanje desnih stranaka i politike, i posledično se moć koncentriše i teret se stavlja na centralizaciju odlučivanja. Ovaj trend utiče na veliki broj faktora, od toga da se javne politike donose bez saglasnosti i učešća građana, do vrlo negativnih posledica kao što je smanjenje socijalne mobilnosti.“, rekao je Jovanović. Nacionalna koalicija za decentralizaciju vidi kao jedan korak ka rešenju promenu izbornog sistema, i posebno personalizaciju izbora poslanika. „Važno je da građani imaju svoje narodne poslanike. Nepostojanje političke zastupljenosti velikog dela Srbije rezultira ogromnom centralizacijom. Mi smo glasači, a ne birači.“ kazao je on i istakao da je „obrazovanje ključ slobode, borba se dobija jedan čovek po čovek.“
Iz ugla psihologije, prava ali i prakse o javnim politikama na temu surogat materinstva i drugim oblicima asistirane reprodukcije razgovarali smo na panelu „Izazovi asistirane reprodukcije u Srbiji“ sa profesorkom Jelenom Opsenicom Kostić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, Sanjom Stojković Zlatanović iz Instituta društvenih nauka Beograd i Sandrom Jovanović, predsednicom udruženja Šansa za roditeljstvo. Asistirana reprodukcija se razvila iz potrebe i pada prirodnog nataliteta, razvoja nauke i medicine. „Formalno pravo i psihologija sporije prate tu potrebu i stvarnost u Srbiji a važno je da svi aspekti jednog problema budu uključeni pri definisanju javnih politika.“ rekla je profesorka Opsenica Kostić. Sanja Stojković Zlatanović predstavila je pravni okvir za asistiranu reprodukciju u Srbiji, kao i u drugim zemljama u Evropi i svetu. „U pripremi su izmene Građanskog zakonika koji će omogućiti sa pravnog aspekta sve neophodne preuslove za surogat materinstvo, ostaje nam samo da pripremimo društvo za primenu tog važnog zakona“, naglasila je ona. „Svi krećemo sa predrasudama, razgovaramo o pravnom aspektu a vrlo često se zaboravljaju ljudi, stvarni ljudi koji imaju konkretan problem sa začećem i žele decu. To je težak problem, ali ako postoji medicinsko rešenje, treba ga omogućiti parovima koji imaju problem. Naša svest nije na dovoljnom nivou, deca koja se dobijaju putem vantelesne oplodnje se još uvek smatraju „veštačkim“, parovi piju čajeve, još uvek se obraćaju vračevima i prevarantima.“ Istakla je Sandra Jovanović.
Centralna tema ovogodišnjih Dana javnih politika je učešće mladih u procesu donošenja odluka, pa je tim povodom i u okviru seminara u Nišu organizovana i panel diskusija na ovu temu a govornici su bili: Marjan Cvetković, omladinski radnik, Marko Nedeljković predstavnik Evropskog parlamenta mladih Srbije i Radovan Cejović sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu. Panel je moderirao Vladimir Pavićević.
Marijan Cvetković istakao je značaj ovakvih diskusija na lokalnom nivou, u čitavoj Srbiji: “Mladi nisu samo u Beogradu, omladinska politika se ne kreira po tome gde živite i radite, već mladi treba da se ujedine, i da stvaraju prostor za participaciju za svih.” Cvetković je zaključio da se omladinska politika mora zasnivati na participaciji, aktivnom učešću mladih u procesu donošenja odluka koje se tiču njih samih. “Izazov je približiti institucijama koja je uloga mladih, ali i podići svest o tome kod mladih, raditi na njihovom obrazovanju. Važno je razvijati metodološke preduslove za participaciju, da ona ne zavisi od ličnosti i individua, već je važno uspostaviti sistemske i institucionalne pretpostavke. Takođe je važna koordinacija između lokalnog i nacionalnog nivoa” zaključio je Cvetković.
“Omladinske organizacije u Srbiji funkcionišu dobro, trend je porasta učešća mladih u omladinskim organizacijama, mladi imaju vremena, energije i spremni su za inovacije. Mladi mogu da iskoriste svoju srčanost i naprave promenu u društvu. Raznovrsnost organizacija i njihov pluralizam je osnov za promenu.” kazao je Marko Nedeljković. On je takođe govorio o značaju internacionalizacije omladinskog sektora, da se mladi povezuju na međunarodnom nivou, razmenjuju mišljenja i iskustva, i primenjuju ih u Srbiji. “To što sam mlad, ne znači da treba da čekamo. Jesam mlad ali to ne znači da imam vremena.” poručio je Nedeljković.
Radovan Cejović je objašnjavajući institucionalnu strukturu i omladinske politike Grada Niša, naglasio da je važno da postavimo pitanje zašto mladi ljudi odlaze iz Srbije i pored velikog broja kancelarija za mlade, strategija i zakona o mladima. “Mislim da je to zato što ne postoji dijalog, danas ovde nemamo predstavnika vlasti niti kancelarije za mlade. O mladima treba da se razgovara, ne samo u okviru izbora, ili samo kada dođu organizacije iz Beograda, već mladi treba sami da se organizuju i kažu svoje mišljenje.” kazao je Cejović.