Tradicionalni seminar „Dani javnih politika“otvoren je na Fakultetu političkih nauka u organizaciji Grupe za analizu i kreiranje javnih politika (GAJP).
MA Tamara Vukov ispred GAJP-a je otvorila seminar i posebno se zahvalila institucijama i organizacijama na podršci koju su pružili. Ona je naglasila da je cilj ovog skupa da se znanja i iskustva predavača prenesu na učesnike, a onda ih podstaknu na društveno delanje. Prof. dr Darko Nadić istakao je da su javne politike – politike koje služe narodu. On je takođe ukazao da je to sve ono što nas dotiče u svakodnevnom životu, kao što su stambena, ekološka i prosvetna politika. „Naš Centar smatra da ovo mesto na kojem se nalazimo uči studente neophodnoj teoriji, ali da ona jako malo može da pomogne ukoliko se ne primeni u praksi i razvije osećaj empatije“, rekla je prof. dr Snežana Đorđević ispred Centra za javnu upravu, lokalnu samoupravu i javne politike FPN. Gospodin Norbert Bekman Dirkes (Norbert Beckmann – Dierkes), šef beogradske kancelarije Konrad Adenauer fondacije, ukazao je na to da nema zanimljivijeg perioda od sadašnjeg za politikologe i političare. „Ovo je stanje koje u svima nama izaziva razne emocije, a samim tim nas podstiče da posmatramo probleme ne samo u našoj zemlji nego i u drugim državama“, naglasio je on.
Prvo predavanje na temu „Agrarna politika Republike Srbije“ je održao ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović. „Jedina javna politika koja ima smisla je ona koja ima veze sa ljudima. Problem prethodnih politika je bio taj što su bile isključivo oslonjene na teoriju i funkcionisale u izolovanom svetu“, objasnio je ministar Nedimović. On je naveo da su četiri stuba funkcionisanja ovog ministarstva prerađivačka industrija i dodatna vrednost koja se ostvaruje u njoj, približavanje standarda i korišćenja regulativa EU, sistem kvaliteta i bezbednost hrane kao i infrastruktura u oblasti poljoprivrede. Moderator ovog predavanja je bila Ana Vušurović – Lazarević.
Na sledećem predavanju „Evropska unija: izazovi i dostignuća“ govorio je dr Karsten Buholc (Carsten Bucholz) iz nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU). „Kada pričamo o dostignućima Evropske unije moramo se vratiti u vreme nakon Drugog svetskog rata. Tada su za rat bili potrebni ugalj i čelik, a budući da niko sam nije imao pristup tim resursima, bilo je neophodno udruživanje država“, osvrnuo se dr Buholc. On je skrenuo pažnju da danas postoji čitav niz izazova pred kojima se Evropa nalazi. Takođe, naglasio je da je dug period migrantske krize sada delimično rešen, a da pažnju treba usmeriti na druge izazove i probleme poput opadanja podrške građana EU. Moderator je bio Boris Feldeždi.
Treće predavanje je održala zamenica direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Sandra Nedeljković koja je govorila o primeru dobre prakse, odnosno načinu na koji je sproveden proces obnove nakon poplava. „U Narodnoj skupštini je nakon majskih poplava donet zakon koji je bio isključivo vezan za obnovu zemlje nakon poplava. Obnova nije bila sprovedena u celosti, već je reč o državnoj pomoći koja nije mogla da nadoknadi potpuni gubitak“, kazala je Nedeljković. Ona je podvukla da bi šteta bila mnogo manja da je u poslednje tri decenije bilo interesovanja za prevenciju sistema protiv elementarnih nepogoda.
Prvi dan seminara završen je predavanjem osnivačice Mikser Housa Maje Lalić i profesora Arhitektonskog fakulteta u Ljubljani Jurij Sadara. Oni su diskutovali na temu „Urbanizam u službi rešavanja društvenih problema“. „Grad nije kratkoročna nego dugoročna vizija. Mi uvek moramo da vodimo računa ne samo o sadašnjim nego i o budućim generacijama“, ocenila je Lalić. Ona je dodala da danas postoji potreba da se gradovi prilagode svim građanima, a fokus treba da bude na stvaranju gradova koji se vraćaju u prirodne okvire. „Svaka participacija mora da uzme u obzir i institucionalnu stranu. Za neke suštinske promene potrebno je da postoji komunikacija između političara kao klijenta, medija, građana i komunikacija unutar ljudi koji vode sam projekat“, izjavio je prof. dr Sadar. On je istakao da je potrebno otkriti na kojoj platformi bi se odvijala ta komunikacija koja bi bila dovoljno otvorena da bi se mogli uključivati ljudi sa različitih nivoa u procesu razvijanja projekta. Ovim panelom je moderirao Miloš Stančić.