„Postoji veliki broj odličnih profesora koji umeju da prenesu znanje koje poseduju, ali dobar deo tih profesora nisu istraživači, već samo predavači.“
Kada ste upisali doktorske studije, to bi trebalo da znači da ste postali istraživači. Mada, siguran sam da je jako teško odgovoriti na pitanje – šta uopšte znači biti istraživač u Srbiji?
Istraživač, formalno gledano prema zakonima jeste zvanje (istraživač pripravnik i istraživač saradnik) koje imate ukoliko ste zaposleni na institutu ili ste angažovani pri fakultetu na istraživačkom projektu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a pri tom ste student doktorskih studija. Međutim, značenje reči istraživač je mnogo šire. Studenti osnovnih studija nisu istraživači, oni stiču osnovna znanja o temama kojima se bave, dok tek kroz seminarske radove koje pišu polako ulaze u svet istraživača. Master studije su korak napred u tom procesu, u kome se od studenta i osobe koja ima znanja u datoj oblasti ide ka onome što se zove naučno istraživanje. Doktorske studije bi trebalo da budu upravo osposobljavanje studenata za istraživački rad i njegovo usavršavanje. Doktorand bi trebalo da bude istraživač, odnosno osoba koja istražuje određenu temu i svojim istraživanjem daje doprinos nauci, odnosno unapređenju rezultata u oblasti kojom se bavi.
Istraživač je osoba koja razvija svoju disertaciju, koja radi empirijska istraživanja, koja u zavisnosti od oblasti kojima se bavi koristi različite metode istraživanja, osoba koja radi terenska istraživanja, osoba koja čita i koristi se rezultatima drugih istraživanja i dopunjava ih, osoba koja svoje nalaze i delove istraživanja predstavlja na naučnim konferencijama, dobija komentare, koriguje radove, osoba kojoj na konferencijama drugi istraživači pomažu kako da unapredi svoje nalaze, metodologiju istraživanja, kako da unapredi teorijski okvir i zaokruži jedan rad kao celinu i osoba koja objavljuje radove u naučnim časopisima. Istraživač je osoba koja sa jedne strane doprinosi nauci novim rezultatima u oblasti koju istražuje, a sa druge strane doprinosi razvoju društva i daje veliki doprinos onima koji donose odluke kako bi kreirali kvalitetnije politike. Kojom god oblasti društvenih nauka da se bavite, možete da doprinesete razvoju neke javne politike. Možda zvuči suludo, ali čak i istraživanje srednjevekovnih oblika vladavine ili pravnih tekovina iz XIX veka može dati dobru polaznu osnovu kako za društvo i druge istraživače, tako i za one koji donose odluke. I u tome je suština istraživanja – da date naučni doprinos, ali i doprinos društvu u kome živite.
Kada govorimo o istraživačima – doktorandima u Srbiji, evidentan je nizak kvalitet istraživanja koja dolaze iz društvenih nauka, a o tome možda najbolje govori to što je izuzetno teško naći rad domaćih istraživača u časopisima koji imaju najveće impact faktore (IF). Zašto naši mladi istraživači (doktorandi) ne mogu da se mere po kvalitetu sa mladim istraživačima iz Evrope i razvijenog sveta? Zbog čega zaostajemo u tome? Prema rezultatima istraživanja koje smo sproveli, javljaju se tri problema koja direktno utiču na kvalitet istraživanja koja realizuju i koja na kraju u obliku doktorske disertacije naši doktorandi objavljuju:
- Upisni kriterijumi – fakulteti upisuju veliki broj studenata na doktorske studije iako su svesni da nemaju kapacitete da budu istraživači. Gotovo da je dovoljno da danas imate novca da platite školarinu i postaćete student doktorskih studija. Sa jedne strane kandidati nemaju dovoljno predznanja, a sa druge strane nemaju gotovo nikakve istraživačke veštine ili bilo kakvo iskustvo istraživanja, objavljivanja radova ili učešća na istraživačkim projektima. Dobrim delom su za to odgovorne i master studije koje gotovo da ne unapređuju istraživačke veštine, a kriterijumi za odbranu master rada su retko viši od nivoa seminarskih radova na osnovnim studijama. S obzirom da je novac jedan od velikih preduslova za upis doktorskih studija, često veliki deo kandidata upisuje doktorske studije isključivo radi potrebe fakulteta da dobije što veći broj školarina, dok neki možda mladi i talentovani istraživači nemaju mogućnost da nastave svoj istraživački rad.
- Razvoj istraživačkih veština na doktorskim studijama – nažalost, na doktorskim studijama kako je istraživanje pokazalo, jako je mali napredak u pogledu istraživačkih veština. Sa jedne strane su za to odgovorni programi doktorskih studija koji prednost daju teorijskoj nastavi i čitanju hiljada strana na uštrb metodološko-istraživačkih veština, a sa druge strane veliki problem u tome jeste i odsustvo kvalitetnih kadrova (profesora) koji imaju istraživačke veštine i koji su spremni i sposobni da ih prenesu na doktorande. Postoji veliki broj odličnih profesora koji umeju da prenesu znanje koje poseduju, ali dobar deo tih profesora nisu istraživači, već samo predavači. Iako da biste napredovali kao predavač, morate da imate i istraživački rad iza sebe (objavljeni radovi, konferencije, istraživački projekti), niski kriterijumi koji su postavljeni za izbor u zvanja dovode do toga da naši profesori, koji jesu dobri predavači – ipak nisu i dobri istraživači i ne mogu doktorandima da prenesu istraživačka znanja i veštine. Doktorandi koji nemaju sreću da odu u inostranstvo ili da sarađuju sa istraživačima iz inostranstva, retko će dostići neophodan nivo istraživačkih znanja i veština da bi bili kompetativni sa istraživačima iz Evrope i razvijenog sveta. Veštine metodologije istraživanja i tehnika istraživanja koje se primenjuju u društvenim naukama u Srbiji nisu na potrebnom nivou i zato rezultati koje dobijamo i radovi koje objavljujemo nemaju dovoljan kvalitet. O upotrebama softvera za analizu podataka da i ne govorim. SPSS kao program za kvantitativnu obradu podataka je „Must have tool“ čak i na osnovnim studijama u većini država u Evropi, u Srbiji veliki broj mladih istraživača nije nikada koristio ovaj softver.
- Unapređenje istraživanja kroz prezentacije radova i pristup savremenoj literaturi – da biste bili dobar istraživač neophodno je pre svega da ste upućeni u sva istraživanja iz vaše oblasti. Danas je teško zamislivo da istraživač iz Srbije ima pristup najboljim svetskim časopisima u oblastima kojima se bavi. Da biste došli do radova morate da se „dovijate“ preko poznanika iz inostranstva, da koristite piratske sajtove za preuzimanje monografija i radova i gotovo da je nemoguće da pratite trendove koji se dešavaju u vašoj oblasti istraživanja. Da biste unapredili svoj istraživački rad, neophodno je da vašu metodologiju, empirijska istraživanja koja ste sproveli i nacrte radova prezentujete kolegama na naučnim konferencijama. Kada kažem naučnim konferencijama, mislim na ozbiljne konferencije koje se organizuju, na kojima pre svega organizacioni odbori konferencija daju značajne komentare na vaše radove, zatim diskutanti i učesnici konferencija. Cilj konferencija jeste da unapredite vaše radove i istraživanja, da dobijete komentare od istraživača koji se bave istim ili sličnim temama i da vas upute u kom smeru da unapredite vaše istraživanje. Mali broj doktoranda ima mogućnost da učestvuje na ozbiljnim naučnim konferencijama. Novac je najveći problem, jer su fondovi koji postoje jako mali, a ako ne uspete da dobijete stipendiju (ili makar refundaciju dela troškova), za uslove života u Srbiji je nemoguće otići i na prosečnu naučnu konferenciju u Evropi. Kotizacija, put i smeštaj su troškovi koje mladi doktorandi samostalno ne mogu da pokriju. Ukoliko nemate sreće da ste umreženi sa istraživačima iz Evrope i da nekako dođete do stipendije za učešće – nemoguće je na ovaj način unaprediti istraživački rad. Naučne konferencije u Srbiji su retko kvalitetne, a uglavnom služe za to da se predstave sažeci bez ozbiljnije rasprave i bez kvalitetnih istraživača i učesnika. Konferencije služe kako bi se upisali bodovi za napredovanje u zvanju i tu se njihova upotreba završava. Mladi doktorandi ne dobijaju kvalitetne komentare i sugestije.
Deluje da je nemoguće danas doktoranda u Srbiji odmah opisati i kao istraživača. Doktorandi nemaju uslove da postanu istraživači u punom smislu te reči. Zato su rezultati koje objavljujemo niskog kvaliteta u odnosu na kolege iz Evrope. Da bismo podigli kvalitet istraživanja, neophodno je krenuti od unapređenja veština u istraživačkom-metodološkom pogledu, ali i od unapređenje mogućnosti za istraživački razvoj doktoranada (časopisi, konferencije itd). Samo tako će se nauka u Srbiji približiti nauci u razvijenim zemljama.
Autor je Boban Stojanović, doktorand na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i istraživač Grupe za analizu i kreiranje javnih politika.
Tekst je nastao u okviru kampanje javnog zagovaranja „Unapređenje kvaliteta doktorskih studija u društvenim i humanističkim naukama u Republici Srbiji“ koju sprovodi Grupa za analizu i kreiranje javnih politika i PERFORM. Podržite kampanju tako što ćete popuniti formular na sledećem linku.