Istraživanje o kvalitetu doktorskih studija u društvenim i humanističkim naukama u Srbiji koje je Grupa za analizu i kreiranje javnih politika sprovela, pokazalo je da doktorandi pored većeg kvaliteta različitih aspekata samih studija i normativnog uređivanja svih neophodnih segmenata celokupnog procesa (od upisa doktorskih sudija do odbrane doktorske disertacije) smatraju da su potrebna veća i usmereniija budžetska izdvajanja, odnosno da država treba više novca da uloži u naučni i istraživački rad.
Loš primer prakse u projektnom finansiranju nauke u Srbiji jeste konstantno produžavanje postojećih projektnih ciklusa, odnosno produžavanje finansiranja postojećih projekata, uz onemogućavanje finansiranja novih. Valja napomenuti da je poslednji konkurs bio raspisan sada već davne 2010. godine, da je u maju 2016. godine Vlada Republike Srbije poništila konkurs za naučnoistraživačke projekte, a da je u martu ove godine ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević rekao da se dugo očekivalo da se pokrene novi projektni ciklus, ali da je zaključeno da bi to napravilo izvestan nered u istraživačkim krugovima.
Sa druge strane, u martu 2018. godine je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja objavilo je konkurs za talentovane mlade istraživače, na osnovu kojeg je zaposleno 1.000 novih naučnika u naučnoistraživačkim ustanovama. Međutim, i taj konkurs je imao svojih velikih mana, odnosno problematičnih kriterijuma. Za ovu temu preporučujem tekst Jovane Bjekić, naučne saradnice na Univerzitetu u Beogradu koji možete pročitati ovde.
Imajući u vidu navedeno, može se pretpostaviti da su donosioci odluka uvideli potrebu da se sistematično i na adekvatan zakonski način reformiše finansiranje nauke. Pomenuti Fond za nauku je definisan Predlogom Zakona o Fondu za nauku Republike Srbije, koji se od 19. novembra 2018. godine nalazi u proceduri za usvajanje pred Narodnom skupštinom, na predlog Vlade Republike Srbije. Predlog Zakona o Fondu za nauku nije obiman, ima ukupno 28 članova i budući da se nalazi u skupštinskoj proceduri, u ovoj fazi može biti izmenjen ili dopunjen isključivo amandmanima. U Predlogu Zakona o Fondu za nauku se, između ostalog, navodi da je od devet članova Naučnog saveta Fonda za nauku šest njih iz različitih oblasti, od čega po jedan iz oblasti društvenih nauka i humanističkih nauka, što implicira da će se čuti glas ovoga pomalo zapostavljenog polja u savremenim naučnim tokovima kada je reč o Srbiji. Veoma značajno, a utvrđeno članom 18, jedna od struktura prema kojoj se utvrđuju Programi Fonda za razvoj jesu i ljudi, odnosno program namenjen razvoju kadrova, u okviru koje se posebno naglašavaju izvrsni mladi naučnici. Dalje, definisano je da Projekti mogu biti kratkoročni (do jedne godine), srednjeročni (2-3 godine) i dugoročni (do 4 godine), čime se implicira da ne može da dođe do opisane situacije da 8 godina budu finansirani isti projekti, tačnije da se produžava finansiranje postojećih projekata. Na kraju, istakao bih da je vidljiva namera predlagača da kvalitet naučnoistraživačkih projekata bude na visokom nivou, imajući u vidu definisane kriterijume za evaluaciju projekata: izvrsnost – ocena naučne zasnovanosti i kvaliteta, inovativnosti i izvrsnosti ideje na kojoj se zasniva Projekat; uticaj – ocena potencijala Projekta za rešavanje izazova u okviru datog poziva; realizacija – ocena tima i kapaciteta za uspešnu realizaciju Projekta. Poboljšanje kvaliteta projekata u društvenim i humanističkim naukama bi predstavljao veliki korak unapred u okviru cilja konkurentnosti istraživanja i istraživača u evropskim i svetskim razmerama.
Pored Zakona o Fondu za nauku koji će, sva je prilika, biti uskoro usvojen, postoje indicije da će se u proceduri za donošenje u narednom periodu naći i krovni zakon koji će definisati naučnoistraživačku delatnost. Grupa za analizu i kreiranje javnih politika će učestvovati u procesu donošenja tog zakona putem javnih rasprava, ali i posredstvom niza sastanaka sa nadležnima iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, čelnicima Studentske konferencije univerziteta Srbije i zainteresovanim rektorima, dekanima i doktorandima iz najvećih univerzitetskih centara u Srbiji, kako bi bile prepoznate i razmotrene pojedine preporuke kojim bi se poboljšao status doktoranada i kvalitet doktorskih studija u društvenim i humanističkim naukama. Implementacijom preporuka za rešavanje pojedinih problema stvoriće se ambijent u kojem će se produkovati kvalitetni istraživači, koji će kasnije na najedkvatniji način koristiti sredstva kojima će raspolagati Fond za nauku.
Autor je Miloš Hrkalović, doktorand na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i istraživač Grupe za analizu i kreiranje javnih politika.
Tekst je nastao u okviru kampanje javnog zagovaranja „Unapređenje kvaliteta doktorskih studija u društvenim i humanističkim naukama u Republici Srbiji“ koju sprovodi Grupa za analizu i kreiranje javnih politika i PERFORM.