Nedavno je Grupa za analizu i kreiranje javnih politika realizovala istraživanje o kvalitetu doktorskih studija u Republici Srbiji uz podršku PERFORM-a. Ne mogu reći da su rezultati iznenađujući ali to ne umanjuje razočarenje. Kroz desk istraživanje, fokus grupe sa doktorandima i intervjue sa profesorima i mentorima pokazalo se da doktorske studije nisu na nivou na kome bi trebale biti. Najvažniji nalazi pokazuju da doktorandi nemaju dovoljno istraživačko-metodoloških predmeta već su opterećeni teorijskim predmetima i kursevima, zbog čega im ostaje malo vremena za izradu disertacije. Zatim, nemaju sredstva za terenska istraživanja što im automatski otežava izradu doktorskih disertacija i objavljivanje naučnih radova u priznatim naučnim časopisima. Sredstava nema ni za odlazak na naučne konferencije u inostranstvu, kao ni za finansiranje studijskih poseta i boravaka. Sažetak istraživanja možete pronaći ovde.
Naglasila bih da poenta ovog istraživanja nije „lov na veštice“ odnosno traženje krivca. Naravno da postoje odgovorni za ovakvo stanje u visokom obrazovanju, ali nas ne zanima da se sada bavimo njima. Cilj istraživanja je bio da utvrdimo kako izgledaju doktorske studije na univerzitetima u Srbiji od procesa upisa, do čina odbrane doktorske disertacije i da vidimo u kojoj meri se studenti doktorskih studija na samim studijama osposobe za istraživački rad. Naš sledeći cilj je da pokušamo, sa svim zainteresovanim stranama, da damo predloge za rešenja uočenih problema.
Ipak, posebno bih izdvojila dve stvari koje su mi najjači utisak istraživanja a ne spadaju u zvanične rezultate. Prva je da su svi doktorandi isticali neophodnost unapređenja kvaliteta doktorskih studija kao zahtev. Drugo bitno zapažanje ako ne i najbitnije, jeste uočeni strah kod većine doktoranada da imenom i prezimenom, javno stanu iza onog što su rekli o svom iskustvu na doktorskim studijama. Iako su znali da njihova imena neće biti nigde objavljena, mnogi doktorandi su rekli da se boje da neko od njihovih profesora i mentora ne sazna da su oni rekli nešto negativno o svojim studijama jer bi to moglo da im se zameri. Njihov strah je opravdan. I za mene ovo je najvažniji rezultat. Rezultat koji pokazuje da sistem funkcioniše tako da ako se zamerite pogrešnim osobama, oni mogu da uspore i negativno utiču na razvoj vaše akademske karijere. I tako se stvara krug ćutanja. Svi smo svesni problema, ali o tome ne pričamo, ne talasamo da se ne bi nekom zamerili. Međutim, došlo je vreme da se to promeni.
Mladi doktorandi žele i traže promene u obrazovnom sistemu. Na to imamo pravo ali i obavezu. Naše pravo je da zahtevamo da studije koje pohađamo i plaćamo budu bolje i kvalitetnije. A naša obaveza je da ne dozvolimo dalje stagniranje obrazovnog sistema i degradaciju naših diploma. Mapirali smo probleme i želimo da zajedno radimo na rešavanju istih. Ohrabrujuće je što su mnogi profesori saglasni sa nama. A ja iskreno verujem da će fakulteti kao bastioni znanja i slobodne misli videti ovo kao priliku da unaprede svoje studije a time i položaj fakulteta i da će stati uz svoj studente u procesu unapređenja kvaliteta doktorskih studija i da će taj primer slediti i drugi donosioci odluka.
Tekst je nastao u okviru kampanje javnog zagovaranja „Unapređenje kvaliteta doktorskih studija u društvenim i humanističkim naukama u Republici Srbiji“ koju sprovodi Grupa za analizu i kreiranje javnih politika i PERFORM.