Milica je u roku završila osnovne i master studije sa prosečnom ocenom 9. Upisala je doktorske studije u oblasti društvenih i humanističkih nauka na fakultetu u Srbiji. Trenutno je na trećoj godini studija i odličan je student. Milica je tokom svog celokupnog školovanja napisala dva naučna rada koja je objavila u domaćim časopisima na srpskom jeziku i bila na jednoj konferenciji u Banja Luci. Znanje engleskog jezika joj je loše, druge jezike ne poznaje i uz skromna primanja koja ima ni ne može da priušti da sama finansira učešće na međunarodnim konferencijama ili razmenama. Ne zna da li postoji način da dobije podršku niti zna gde bi mogla da sazna o takvim prilikama. Milicu sam izmislila za potrebe ovog teksta, ona je prototip studenta sa kojima smo imali razgovor tokom istraživanja o kvalitetu doktorskih studija u društvenim i humanističkim naukama u Srbiji, koje je Grupa za analizu i kreiranje javnih politika sprovela uz podršku PERFORM tokom 2018. godine. Istraživanje možete pročitati ovde: Kvalitet doktorskih studija u Republici Srbiji

Zaista sam bila pogođena činjenicom da vredni i obrazovani mladi ljudi u Srbiji ne sarađuju sa svojim kolegama i koleginicama iz Evrope i sveta. Otvaranje obrazovanja i razmene znanja, posredovane novim tehnologijama i većom mobilnošću, rezultovale su ogromnim napretkom nauke i društva uopšte. Koliko je mobilnost naučnika i istraživača važna, govori činjenica da unutar Evropske unije postoji Evropska istraživačka zona (European Research Area) čiji je cilj da „omogući mobilnost i interakciju istraživanja, korišćenje visokokvalitetne infrastrukture i mreže istraživačkih institucija, razmenu znanja, podršku istraživanjima putem istraživačkih programa te unapređenje veza s partnerima iz sveta.“ EU ima i veliki broj drugih programa čiji je cilj, ali i uslov, saradnja akademskih institucija i istraživačkih organizacija iz različitih evropskih država.

Međunarodna mobilnost je posebno važna za mlade istraživače i studente, koji sarađujući sa svojim kolegama iz Evrope i sveta proširuju svoje znanje i iskustvo koje im pomaže u daljoj karijeri – od zapošljavanja, do napretka u poslu, kao i u istraživačkom radu. Razmene omogućavaju izgradnju i tzv. soft skills kao što su veštine komunikacije, veštine interkulturalne komunikacije, jezičke veštine i veštine umrežavanja. Ono što je najvažnije, novo okruženje stimuliše doktorande da steknu novu perspektivu sopstvenog naučnog rada.

Istraživanje GAJP-a pokazalo je da postoje međunarodni programi, kao i, u manjoj meri, državni programi za odlaske doktoranada na međunarodne konferencije i razmene. Nažalost, postoje i prepreke koje ograničavaju studente da ih koriste. Često fakulteti imaju komplikovane, birokratske procedure ili nisu previse zainteresovani da pomognu studentima da iskoriste prilike koje im daju međunarodni donatori. Zabrinjavajuće veliki procenat studenata koji je učestvovao u fokus grupama je podelio sa nama činjenicu da nikada nisu putovali van Srbije ili regiona, jer ni ne znaju da takve mogućnosti postoje. Oni koji su bili na nekoj međunarodnoj konferenciji ili razmeni su uglavnom za tu priliku saznali od kolega ili mentora, što pokazuje da ne postoji organizovano, proaktivno informisanje doktoranada o prilikama koje im se pružaju. Studenti smatraju da bi fakulteti trebalo sistemski da se bave time i da podstiču odlaske na konferencije kako bi se izgradila istraživačka mreža i kako bi se mladi istraživači iz Srbije uključili u evropske i svetske tokove.

Svet je sve manje mesto, želeli mi to da priznamo ili ne. Pitanje je da li možemo da govorimo o težnji ka izvrsnosti u oblasti obrazovanja i nauke u zatvorenom sistemu kakav danas imamo. U svetlu sve veće globalizacije, regionalizacije i integracija, ovakva situacija ostaviće nas na naučnoj periferiji.

Rešenje jeste prvenstveno uspostavljanje sistemskog pristupa ovom problemu. Univerziteti i fakulteti moraju shvatiti da je međunarodna saradnja važna. Sa druge strane, očigledno je da postoji potreba i za izgradnjom zajednice doktoranada u društvenim i humanističkim naukama koja bi bila posvećena unapređenju kvaliteta samih studija kroz bolje informisanje o prilikama koje postoje za razmenu i saradnju. Da li će to biti informativni i savetodavni centar pri fakultetima i univerzitetima, ili možda internet platforma – manje je važno, bitno je da prepoznamo da problem postoji i da se organizujemo da pronađemo rešenje, zajednički.

Zato vas pozivam da podržite kampanju za unapređenje doktorskih studija u društvenim i humanističkim naukama u Srbiji putem ovog linka.

Tekst je nastao u okviru kampanje javnog zagovaranja „Unapređenje kvaliteta doktorskih studija u društvenim i humanističkim naukama u Republici Srbiji“ koju sprovodi Grupa za analizu i kreiranje javnih politika i PERFORM.