Tribina „Da li smo racionalni kao što mislimo? Razgovor o bihevioralnoj ekonomiji“ u organizaciji Grupe za analizu i kreiranje javnih politika održala se u utorak 20.03.2018. u KZM Savski venac. Na tribini su govorili Dušan Pavlović, profesor Fakulteta političkih nauka, Đorđe Trikoš, strateški planer u Ovation BBDO i Lav Kozakijević, istraživač Grupe za analizu i kreiranje javnih politika, a razgovor je moderirala Tamara Vukov, predsednica Grupe za analizu i kreiranje javnih politika.
Neposredni povod za tribinu je Nobelova nagrada za ekonomiju koja je dodeljena Ričardu Tejleru za doprinos u bihevioralnoj ekonomiji odnosno za „pionirski rad u oblasti premošćivanja jaza između ekonomije i psihologije“. Govornici u svom izlaganju osvrnuli i na nekoliko opštih aspekata primene saznanja iz bihevioralne ekonomije, uključujući ekonomsko ponašanje pojedinaca i primenu u javnim politikama i oblasti komunikacija, uz osnovne kritike ovog pristupa.
Moderatorka Tamara Vukov poželela je dobrodošlicu prisutnima i istakla da Tejler nije prvi bihevioralni ekonomista koji je nagrađen Nobelom, i da se uvidi iz ove oblasti sve više koriste, ali se sve više i kritikuju. Dodala je da kada govorimo o Tejlerovom radu ne možemo da ne govorimo o arhitekturi izbora i tzv „nudge“ teoriji koje je takođe bila tema.
Profesor Dušan Pavlović naveo je da je dilema način na koji možete da iskoristite uvide bihevioralne ekonomije u procesu kreiranja javnih politika a da se time ne ugroze ljudska prava i slobode. „Korišćenjem npr. arhitekture izbora u javnim politikama, država uspostavlja tzv. libertarijanski paternalizam, odnosno usmerava građane da donose odluke koje su dobre za društvo i za njih same pri tom im ostavlja slobodu da odluče tj izaberu drugačije“ rekao je prof. Pavlović. On je učesnicima predočio nekoliko modela korišćenja ovih uvida i posebno istakao primer promene procedure doniranja organa, koja je rezultovala odličnim odzivom i povećanjem broja prijavljenih donora.
„Od početka moje karijere, želja i motivacija mi je bila da principe bihevioralne ekonomije pokušam da primenim u samoj praksi. Ta želja me je od bihevioralnog entuzijaste, preko ponovnog studenta bihevioralne ekonomije, dovela do bihevioralnog realste.“ Započeo je svoje izlaganje Đorđe Trikoš. On je na nizu primera iz njegovog rada u marketinškoj agenciji Ovation BBDO pokazao da tzv. heuristike bihevioralne ekonomije imaju korisnu primenu, ali ne uvek i u svakom slučaju. „Bihevioralna ekonomija mi više pomaže u procesu razmišljanja, kao orijentir. Naivno je podrazumevati da će primena bihevioralnih principa automatski dati rezultate, eksperimentalni uslovi u kojima vi analizirate moguće posledice nisu iste kao stvarni uslovi u kojima se ti principi zapravo primenjuju,“ ukazao je Trikoš.
Lav Kozakijević iz Grupe za analizu i kreiranje javnih politika ukazao je na nekoliko kritika bihevioralne ekonomije. „Svest o bihevioralnoj ekonomiji je uveliko visoka u marketingu i advertajzingu, bavili su se tim uvodima čak intuitivno, dok javne politike kaskaju i kasne za tim saznanjima. Pogrešne procene su normalne jer je u pitanju neka vrsta predviđanja ponašanja pojedinca, privatni sektor zbog logike tržišta svoje greške brzo ispravlja i menja pravac, dok je donosiocima odluka teško da priznaju da su pogrešili i koriguju javnu politiku“, rekao je Kozakijević. Kritičari najviše zameraju to što se bihevioralni ekonomisti, kao i neoklasični, fokusiraju isključivo na jednu vrednost, a potiskuju se druge. „Bihevioralna ekonomija pravi istu grešku kao i teorija racionalnog izbora: uzima samo ograničen broj parametara, i ne bavi se sekundarnim motivacijama.“, rekao je Lav i citirao Dejvid Hjuma: „Racionalno je ono što je vaš izbor u tom trenutku, niko ne može da proceni vaš ugao racionalnosti.“
Tribina je završena zanimljivom diskusijom i pitanjima iz publike. Imajući u vidu da je tema privukla veliki broj učesnika, a da je tribina samo pokrenula diskusiju, Grupa za analizu i kreiranje javnih politika će nastojati da razgovor na ovu temu nastavi i u narednom periodu.
Created with flickr slideshow.