Većina stanovništva planete se kreće, i to veoma često, hodajući, vozeći bickl ili motor, upravljajući sopstevenim vozilom ili koristeći neke od usluga javnog ili privatnog prevoza. Javni prevoz funkcioniše gotovo svuda u nekakvom obliku, s ciljem da građanima omogući da se kreću kako bi zadovoljili svoje potrebe.
Saobraćaj (i uopšte transport) je jedna od oblasti koja će doživeti ogromne promene u ne toliko dalekoj budućnosti. Ovaj tekst je pokušaj da se skiciraju neke od tih promena, od kojih se neke već uveliko dešavaju, a koje nastaju usled pojave i pametnog korišćenja novih tehnologija koje oblast transporta menjaju na do sada neviđen način i dileme koje očekuju regulatore prilikom susreta sa njima.
Saobraćaj kao javno dobro u kontekstu velikih promena
Saobraćaj je oblast koja je regulisana sa više strana, na više načina. Ne može svako da vozi motorno vozilo. Ne može svako da prevozi putnike. Kao pešak, ne možete baš da hodate kuda vam se prohte. Regulacije su okvir u kom se saobraćaj odvija. Neka od pitanja i problema koji se tiču saobraćaja: bezbednost, pružanje kvalitetnih usluga građanima, zaštita životne sredine.
Živimo u svetu koji se menja neverovatnom brzinom. Sve brže. Za to su najpre zaslužne tehnonološke inovacije. Promene su dalekosežne, i suštinske. Živimo u vremenu u kom sci-fi filmovi postaju zbilja. Regulatori će biti (u nekim slucajevima već jesu) postavljeni pred svršen čin. Sa druge strane, vlasti mogu da koriste nova dostignuća kako bi oblast saobraćaja organizovale na svrsishodniji način.
Konkretni primeri za razmišljanje:
Saobraćaj iz vazduha (a nisu avioni) – SkyTran
U mnogim “filmovima iz buducnosti” putnici se kreću koristeći raznorazne letelice. SkyTran je kompanija koja filmsku maštu pretvara u realnost. U Tel Avivu, krajem 2016. godine, ovaj eksperimentalni koncept, doživece svoju prvu probu, i postati realnost.
Bolje je da sami pogledate nego da prepričavam. Pogledajte njihovu zvaničnu internet prezentaciju.
Zašto je SkyTran bitan? Prvo, u pitanju je jeftino rešenje. Drugo, ekološki bezopasno. Treće, personalno. Četvrto, efikasno – nema gužve.
Posledice, ukoliko se koncept pokaže kao uspešan? “Proof of concept” (potvrda koncepta) otvoriće, možda, put automobilima koji se kreću sami, ali i praktično pokazati da su neka fantastična rešenja zaista izvodljiva (i korisna), i time uticati na buduće inovatore i ljude koji donose odluke.
Uberizacija planete
Uber je taksi aplikacija nastala 2009. godine, s ciljem da kao platforma automatizuje povezivanje onih koji žele da pruže taksi usluge i one kojima je potrebna taksi vožnja. Uber danas vredi više od čitavog američkog taksti tržista, i vrednost mu se procenjuje na oko 70 milijardi dolara.
Uber je kompanija koja ruši sve pred sobom, organizovana ekspanizionistički, poput osvajačke vojske. Pre par meseci pao je – Njujork. U frontalnom okršaju, gradonačelnik Velike jabuke, poklekao je pred jednim tehnološkim startapom. U pitanju je bila odluka o zabrani novih taksi vozila, kojoj se Uber usprotivio.
Jedan od glavnih stratega kompanije jeste bivši strateg predsenika Obame, David Plouffe. Uber predstavlja policy problem iz više razloga, i toga je svestan. Najpre, postoje regulatorni problemi, jer se vozači ne tretiraju kao zaposleni, što predstavlja argument Uberovih protivnika. Uber se sudara sa setom regulacija, gde god da se pojavi, i pokušava da ih promeni, ili tumači u svoju korist. Širenje Ubera je uglavnom praćeno direktnim klinčom sa taksistima, koji čuvaju svoje privilegije kao klijentalistička grupacija. U svom prodiranju na nova tržišta, pa i u direktnim političkim okršajima, Uber koristi metode lobiranja i javnog zagovaranja, oslanjajući se kako na javnost tako i na svoje korisnike. U tom smislu, Uber predstavlja ozbiljan nezavistan politički faktor, svestan svojih moći.
Vozila koja se kreću sama
Najveći tehnološki giganti, Tesla, Epl, Gugl i Uber uveliko razvijaju svoje prototipe vozila koja će se kretati u potpunosti sama, utrkivajući se za budućnost koja će postati sadašnjost.
Samopokretni automboli postaju zbilja; Regularori ce morati da reaguju. Javlja se niz praktičnih pitanja na koje će regulatori morati da odgovore, od neophodnih procena bezbednosti do davanja dozvola. Da bi se ovakva vozila našla na ulicama i uključila u saobraćaj, regulator prvo mora da ih prepozna kao bezbedne, i da ih odobri.
Guglajte: „autonomous cars“. Nećete zažaliti.
“Biciklistički gradovi”
Mnogi veliki gradovi aktivno prilagođavaju infrastrukuturu biciklističkim potrebama.
Koristeći se logikom arhitekture izbora, pokušavaju da upute svoje građane na bicikl kao prevozno sredstvo. Pariz i London aktivno rade na prilagođavanju svoje infrastrukure ovim ciljevima.U Nemačkoj je otvoren prvi biciklistički autoput.
Zašto su građani koji koriste bicikl kao prevozno sredstvo značajna stvar? U pitanju su zdrave navike koje sa sobom nose manje zagađenja životne okoline. Zdrave navike podrazumevaju manje troškove lečenja, i utiču na sreću građana.
Pametni gradovi
Gradovi se promišljaju i zamišljaju od kada postoje. Saobraćajna infrastuktura je jedna od bitnijih komponenti kompozicije grada. Pametni gradovi koji se danas zamišljaju takođe podrazumevaju i pametna saobraćajna rešenja, koja se naročito odnose na njegovu efikasnost i ekologičnost.
Ubrzane trake za pešake
Postoje i mikro resenja. Na primer “brze trake za pesake”. Više u tekstu kolege Hrkalovića.
Medelin, Kolumbija: Žičara kao kreativno rešenje
Pametna i kreativna rešenja rešavaju mnoge dodatne probleme, sa sobom donoseći i pozitivne eksternalije. Primer je Medelin, Kolumbija. U pitanju je zičara koja je povezala podeljeni grad, i time donela više pozitivnih propratnih efekata. Kako sistem funkcioniše? Uđete u gondolu i stižete u drugi deo grada, iz vazduha. Više o ovom kreativnom rešenju možete da pročitate u tekstu iz Wired magazina.
Umesto zaključka?
Regulatori uglavnom kaskaju za inovacijama, i prinuđeni su da na njih odgovaraju. Oni inovativniji, pak, aktivno učestvuju u kreiranju jednog novog saobraćajnog okruženja. Budućnost je prilično šašava, i uveliko je već tu.