U Irskoj je u petak, 25. maja održan referendum o ukidanju 8. amandmana Irskog Ustava, koji je uveden 1983. godine pod jakim uticajem katoličke crkve i kojim se zabranjuje abortus. Ubedljivu pobedu odnela je opcija za ukidanje ovog amandmana sa 66,4% za, naspram 33,6% onih koji su protiv liberalizacije zakona o abortusu. Izlaznost je bila 64,51%.
Referendum je bio jedan od predizbornih obećanja premijera Lea Varadkare. Naime, sporni amandman 8 zabranjuje abortus u Irskoj u potpunosti. Dakle, u slučajevima kao što su: silovanje, obljuba, incest ili ako je utvrđeno da plod ima deformitete, abortus nije dozvoljen.
Međutim, desio se slučaj silovanja četrnaestogodišnje devojčice koja je ostala trudna i reakcije su podelile zemlju. Vrhovni sud joj je dozvolio da otputuje u Englesku da uradi abortus jer je utvrđeno da bi porođaj životno ugrozio devojčicu. Zamislite, imate četrnaest godina. Silovani ste. Ostali ste trudni. Potencijalno vam je život ugožen. Čekate da sud odluči da li smete da abortirate. Vaše telo nije vaše.
Nakon ovog nesrećnog slučaja, doneti su amandmani koji su ženama zagarantovali slobodu putovanja u druge države radi obavljanja abortusa i dostupnost informacija u vezi sa uslugama istog u inostranstvu.
Ovako strog zakon doveo je do toga da na hiljade žena godišnje odlazi u Englesku i u druge zemlje, ne bi li uradile abortus. Prema procenama britanskog departmana za zdravlje, od januara 1980. do decembra 2016. godine, najmanje 168 703 žena i devojaka obavilo je abortus u engleskim klinikama.[1] Naravno, ovo nije konačna cifra s obzirom da mnoge žene prilikom abortusa, ne govore tj „ne daju svoje adrese u Irskoj“, ili odlaze u neke druge zemlje kako bi obavile ovaj zahvat.
Slučaj koji je ubrzao borbu za ukidanje ovog ustavnog amandmana bila je smrt mlade trudnice Savite Halappanavar koja je preminula u 31. godini usled sepse. Naime, u sedamnaestoj nedelji trudnoće Savita je primljena u bolnicu sa jakim bolovima. Lekari su utvrdili da je u toku spontani pobačaj i da beba neće preživeti ali su odbili da izvrše abortus jer se još uvek čuju otkucaji srca bebe. Savita je ležala nekoliko dana u bolnici dok otkucaji srca nisu prestali, nakon čega joj je uklonjena materica, ali se infekcija već raširila po telu i ona je narednog dana umrla od sepse. Ovaj slučaj pokrenuo je borbu za ukidanje amandmana jer je svima postalo jasno, naročito mladim ženama šta zapravo ovaj amandman znači i šta im se može desiti. Ovde se nije radilo o neželjenoj ili neplaniranoj trudnoći, već o komplikacijama u trudnoći. O tome da vam dete umire u stomaku a doktori ne mogu da urade ništa da vam spasu život jer im zakon veže ruke. Na insistiranje njenog supruga ovaj slučaj postao je svetska vest i dovela do toga da je 2013. godine uveden izuzetak u zakonu kojim je abortus dozvoljen u slučaju da je život majke ugrožen.
Zemlje Evrope sa restirktivnim zakonom o abortusu
Irska nije jedina zemlja EU i Evrope koja ima restriktivan zakon o abortusu. Poljska je treća zemlja u Evropi po restriktivnosti zakona. U Poljskoj je od 1993. godine prekid trudnoće legalan samo ukoliko su ugroženi život ili zdravlje trudnice, ukoliko je plod teško deformisan i oštećen i ukoliko je trudnoća posledica krivičnog dela – silovanja ili incesta. Od dolaska na vlast konzervativne stranke Pravo i Pravda, jača pritisak Katoličke crkve i konzervativaca da se abortus u potupnosti zabrani. Početkom godine Parlament je prihvatio da dalje raspravlja o predlogu katoličkih organizacija da se abortus zabrani u slučaju teških deformiteta ili oboljenja ploda koje bi bebi donelo život u neizrecivoj patnji, a odbio predlog opozicije o liberalizaciji tog zakona. To je izazvalo veliki protest Poljaka i Poljakinja, a Komesar EU za ljudska prava tražio je da se ovakvi predlozi pooštravanja zakona odbace.
Još jedna država EU koja ima restriktivan zakon o abortusu je Malta. Malta je jedina zemlja EU koja u potpunosti zabranjuje abortus. Prema njihovom krivičnom zakonu osobi koja izazove ili realizuje pobačaj na bilo koji način kažanjava se zatvorom do 18 meseci. A ista kazna sledi ženama koje izazovu pobačaj ili abortiraju. Naravno ni u ovoj zemlji zabrana nije sprečila abortuse, pa tako građanke Malte putuju u okolne zemlje ne bili obavile abortus. Prema nezvaničnim procenama te cifre se kreću između 300 i 400 žena godišnje. I u ovom slučaju oglasio se komesar EU za ljudska prava koji je istakao da Malta mora da se postara da zabrana abortusa ne lišava žene njihovih osnovnih ljudskih prava.
Kakva je praksa u Srbiji?
Kad već govorimo o abortusu moramo da pomenemo situaciju u Srbiji. Kod nas prema Zakonu o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama, prekid trudniće moguće je izvršiti samo na zahtev trudne žene i to samo do desete nedelje trudnoće. Nakon toga moguće je izvršiti abortus samo ukoliko:
- Medicinski nalazi utvrde da se drugačije ne može spasiti život ili otkloniti teško narušavanje zdravlja žene;
- Kada se na osnovu naučno medicinskih saznanja može očekivati da se dete rodi sa teškim „telesnim ili duševnim nedostacima“;
- Kada je do začeća došlo izvršenjem krivičnog dela (silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba nad maloletnim licem, obljuba zloupotrebom položaja, zavođenje i rodoskrnavljenje.
Prekid trudnoće se radi uz pismenu saglasnost žene. Ukoliko je lice mlađe od 16. godina potrebna je pismena saglasnost roditelja ili staratelja.
Bilo je naznaka da će se ovo promeniti, te se govorilo o komisiji koju bi činili psholozi, sveštenici i ostali sa kojom bi žena trebala da razgovara pre abortusa. Još jedan problematičan predlog bio je da žena mora da ide na ultrazvuk pre abortusa, kako bi čula otkucaje srca.
Zašto su ovi predlozi problematični? Pre svega u sekularnoj državi, kao što je Srbiji, svešteno lice ne treba da sedi u medicinskoj komisiji. Lična stvar svakog pojedinca je da li će se i s kim posavetovati oko svojih postupaka. Takođe, u toj delikatnoj situaciji u kojoj se žena nalazi, razgovor sa komisijom predstavlja dodatni psihološki pritisak na ženu i dodaje na osećaju krivice.
Dodatno problematično kod ovog predloga je što usložnjavanje procedure (koje nije zasnovano na medicinskim razlozima) često predstavlja pitanje života i smrti. Zamislite šta se dešava u situacijama kada je potrebno hitno uraditi abortus, ali procedura nalaže da predhodno morate na ultrazvuk i da komisija mora da odobri abortus. Onda se ponavlja slučaju Savite Halappanavar. Da ne preuveličavam mogu vam posvedočiti Makedonke koje su imale ovakav zakon i ovakve posledice. A samo zamislite kako ova ideja funkcioniše u našem zdravstvu.
MakedonijaZakon o prekidu trudnoće koji je Makedonski parlament 2013. godine usvojio po ubrzanom postupku i bez javne rasprave, dodao je tri nove procedure u procesu abortusa. Da žena pismeno zatraži abortus, zatim savetovanje u kojem doktor mora pokazati trudnici sliku fetusa i ultrazvuk kucanja srca i obavezni period od tri dana između savetovanja i pobačaja. Zakon je predložila vlada na čelu sa konzervativnom strankom VMRO-DPMNE. Naravno, to je dovelo do slučajeva poput slučaj jedne žene koja je u sedmom mesecu trudnoće posavetovana da abortira zato što su bile male šanse da se rodi zdravo dete. Trudnoća je bila opasna po život žene, ali je ona morala da čeka četiri dana da bi dobila odobrenje specijalne komisije koja se sastaje jednom sedmično. Kada je bračni par zapretio tužbom zbog odugovlačenja procesa, dozvoljena je intervencija i po rečima ginekologa koji je izvršio abortus, žena je spašena u poslednji čas. Prema rečima aktivista za prava žena, abortus nije veliki problem u Makedoniji. Zapravo broj abortusa se iz godine u godinu smanjuje. Pa je tako broj abortusa zabeleženih u 2000. bio 11 407 a 2013, a u trenutku donošenja novog zakona tj izmena zakona, registrovano je 4.983 pobačaja. |
Na sreću, ministarka bez portfelja koja je nadležna za demografsku politiku i pitanje nataliteta, u okviru čega su ove ideje počele da niču, opovrgla je sve ove predloge i garantovala ženama pravo na abortus.
AbortusPodsetićemo, abortus je prekid trudnoće čiji trajanje nije osposobio fetus za život izvan materice. Ukoliko prekinete trudnoću pre 28. nedelje bilo spontano bilo namerno, to se smatra pobačajem. Ukoliko se prekid trudnoće učini nakon 28. nedelje to se smatra porođajem. Abortus kao termin u našem jeziku se najčešće koristi za nameran i veštački prekid trudnoće. |
Epilog referenduma u Irskoj
Vratimo se na referendum u Irskoj. Nije čudno što je ovaj referendum bio svetska vest. U svetlu sve češćih nastojanja da se ženama uskrati pravo na abortus i sopstveno telo, primer ukidanja amandmana koji zabranjuje abortus u jednoj izrazito katoličkoj zemlje jeste iznenađenje ali i inspiracija sličnim pokretima. Dodatnu pažnju svetske javnosti privukla je i kampanja na tviteru, #hometovote i #RepealedThe8th. Irci a naročito Irkinje su preko haštaga #HometoVote delile svoje priče o tome kako prelaze velike razdaljine ne bi li stigli kući na glasanje. I ne samo to. Oni su preko tvitera nudili pomoć onima koji imaju problem da stignu kući na glasanje.
Irkinje (i Irci) su pobedili u ovoj rundi, ali im posao tek predstoji jer sada zakonski treba da se reguliše ova oblast. U Irskoj bi do kraja godine u zakon trebalo biti uvršteno dopuštanje relativno neograničenih pobačaja do 12. nedelje trudnoće, nakon prethodne konsultacije sa lekarima i kratkog perioda čekanja. Nakon 12. nedelje trudnoće, pobačaj će biti moguć, sve do 24. nedelje ukoliko dva lekara potvrde da je ženin život ugrožen ili da postoji velik rizik za njeno zdravlje.
Umesto zaključka…
Ono što je važno da znamo o abortusu jeste da on nije kontracepcija, iako se nažalost nekada tako tretira. Još bitnije je da znamo da ukidanje i zabrana abortusa nisu politika nataliteta.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, u našoj zemlji se godišnje izvrši oko 17,000 abortusa. Jasno je da broj alarmantan i da treba nešto preduzeti ali zabranom se neće promeniti ništa osim što ćete žene gurnuti u lošiji položaj time što će one raditi abortuse u ilegalnim klinikama ili u okolnim zemljama. Smanjenje broja abortusa, što je navodno veliki cilj naše Vlade, radi se tako što edukujete žene ali i muškarce o reproduktivnom zdravlju, oblicima kontracepcije i tek onda o opasnostima koje nosi abortus.
Literatura:
Zakon o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama, „Sl. glasnik RS“, br. 16/95 i 101/2005 – dr. zakon.
Daniel Evrosimoski, Tiha zabrana abortusa u Makedoniji, Aljazeera Balkans, objavljeno 6.12.2016., pristupljeno 16.5.2018. sa: http://balkans.aljazeera.net/vijesti/tiha-zabrana-abortusa-u-makedoniji
Institut za javno zdravlje Srbije – Dr Milan Jovanovič Batut, http://www.batut.org.rs/
Arteficijelni abortus, http://www.stetoskop.info/Arteficijelni-abortus-1278-s2-sickness.htm
Malta Humanist Association, https://www.maltahumanist.org/
Council of Europe, Commissioner urges Poland’s Parliament to reject bill which restricts access to abortion care, dostupno na: https://www.coe.int/en/web/commissioner/-/commissioner-urges-poland-s-parliament-to-reject-bill-which-restricts-access-to-abortion-care
Sexuality, information reproductive health & rights, Abortion in Ireland: Statistics, preuzeto 15.5.2018. sa: https://www.ifpa.ie/Hot-Topics/Abortion/Statistics
Times Malta, Malta needs to reform laws against abortion, Council of Europe’s Rights Commissioner insists, objavljeno 26.2.2018. preuzeto 16.5.2018. sa: https://www.timesofmalta.com/articles/view/20180226/local/malta-needs-to-reform-laws-against-abortion-council-of-europes-rights.671775
[1] Videti: Sexuality, information reproductive health & rights, Abortion in Ireland: Statistics, preuzeto 15.5.2018. sa: https://www.ifpa.ie/Hot-Topics/Abortion/Statistics